Основни суд у Теслићу, изрекао је осуђујућу и неправоснажну пресуду, којом је оптуженом П.М., због кривичног дјела утаја из члана 229. став 5. Кривичног законика Републике Српске, утврдио новчану казну у износу од 2.000,00 КМ (двијехиљадеконвертибилнихмарака), коју је оптужени дужан платити у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде.  Оштећени П.Ш. је са имовинскоправним захтјевом упућен на парницу. На основу члана 99. став 1., а у вези са чланом 96. став 1. и 3., Закона о кривичном поступку Републике Српске, оптужени се обавезује на плаћање паушала за рад суда у износу од 150,00 КМ а све у року од 15 дана, по правоснажности пресуде. Оптужени је на горе наведену казну осуђен због тога што је: Неутврђеног дана у мјесту септембру 2023. године у мјесту Б., општина Т., пронашао и у намјери да себи прибави имовинску корист противправно присвојио домаћу животињу-коња, власништво П. Ш., а који се у септембру мјесецу 2023. године удаљио са испаше у мјесту П., општина К. В. дакле, у намјери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвојио туђу покретну ствар до које је случајно дошао, чиме је учинио кривично дјело утаја из члана 229. став 5. Кривичног законика Републике Српске.